\z
Flash Vijesti
You are here: Home / INTERVJUI / Osman Balic, predsjednik Izvrsnog odbora Yurom Centra u Nisu

Osman Balic, predsjednik Izvrsnog odbora Yurom Centra u Nisu

 

Odmah posle Drugog svetskog rata, npr. u niškom javnom kupatilu bio je zabranjen pristup Romima. Trajalo je to naravno kratko jer je tada Moša Pijade reagovao…Upravo sam se vratio iz Praga sa 19. Komiteta Dekade Roma. Trebalo je čuti francuskog ambasadora kako pravda rasistički gest Sarkozija i videti kako češki policajac bez razloga zaustavlja romske dečake na ulici u blizini hotela gde sam boravio…Ultra desničari se vraćaju. Udarite po Romima i dobijete sledeće izbore…Za razliku od svih drugih mi nikada nikog nismo ubili, oteli kuću i dvorište. Nikom nismo psovali Boga ni veru. Mi smo svima, sve, oprostili. Ali nismo zaboravili!Mi kao i uvek idemo svojim putem. To je kao i uvek put mira, tolerancije, nenasilja. Put igre i tužne pesme. Put ljubavi prema životu i prema drugom čoveku…

Prava aroma, ili, kako se to novinarski kaže – ilustracija ovom razgovoru, pogotovo zbog većine odgovora moga sagovornika, bila bi neka tužna Šabanova pjesma. Dok sam sam finalizirao ovaj intervju, ja sam je slušao. Probajte i vi.
Kada je utemeljen YUROM Centar i ko je bio njegov utemeljitelj?
BALIĆ: YUROM centar je osnovan 1998 god u Nišu na inicijativu razočaranih Roma, jugonostalgičara. To je bio, zapravo, racionalan odgovor romskih aktivista na jednu „ludačku“ politiku toga vremena.  U vreme kada je već završen „nacionalistički pir“ političkih elita sa prostora ex-Jugoslavije, uvidelo se da su Romi sa tih prostora najveći i najtragičniji gubitnici. Tada su na najkrvaviji način, svi narodi dobili svoje države i torove a Romi su izgubili sve. To „sve“, predstavljalo je status bezbednih građana koji su imali u SFRJ. Sigurnost i bezbednost u ličnom i kolektivnom smislu. Kulturni indetitet jugoslovenskih Roma je nešto što se cenilo u svetu. Naročito od Roma iz drugih delova sveta. To je bio jedan od najvažnijih razloga za formiranje YUROM centra. Utemeljivač je moj otac Sait Balić, jedan od pionira svetskog pokreta Roma.
Vaš centar je, tako da kažem, djelovao i djeluje u tri politička sistema: komunističkom (Titovom), Miloševićevom i ovom današnjem, postmiloševićevskom. Može li se govoriti o diskrimninaciji Roma, konkretno u Srbiji, i u jednom od ovih sistema i kada vam je najteže bilo?

BALIĆ: Diskriminaciono ponašanje je deo sistema vrednosti u mnogim zajednicama i kulturama. Ona je deo života. Uvek je postojala i biće je. U većoj ili manjoj meri. Bilo je diskriminacije i u Titovo vreme. Odmah posle Drugog svetskog rata, npr. u niškom javnom kupatilu bio je zabranjen pristup Romima. Trajalo je to naravno kratko jer je tada Moša Pijade reagovao. Bilo je pokušaja diskriminacije i kada su 99-te NATO avioni bombardovali Niš. U podzemnom prolazu, u centru grada, gde su se skrivali svi građani iz okolnih zgrada, a gde su morali i Romi, bilo je pojedinačnih incidenata. Sada je imate u činjenici da i ako imate na stotine visokoobrazovanih Roma u Srbiji, nemate adekvatan broj zapošljenih Roma u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi. Policiji, zdravstvu, prosveti. Romima je uvek bilo teško. Više ili manje. Nema veze ko je na vlasti i koja je država u pitanju. Prosto, biti Rom u Evropi, je teško. Ali stoji i jedna činjenica. U Srbiji je diskriminacija mnogo manja no u drugim državama Evrope i ex Jugoslaviji. Upravo sam se vratio iz Praga sa 19. Komiteta Dekade Roma. Trebalo je čuti francuskog ambasadora kako pravda rasistički gest Sarkozija i videti kako češki policajac bez razloga zaustavlja romske dečake na ulici u blizini hotela gde sam boravio.

Koliko Roma živi u Nišu, odnosno Srbiji?

BALIĆ: Teško je dati tačne podatke. Verujemo da u Srbiji trenutno živi oko 400.000 građana koji su poreklom Romi. U Nišu ih je oko 10.000. Zvanično po popisu u Srbiji imate oko 108.000 a u Nišu blizu 6.000. Mimikrija i migracija Roma sa Balkana je u punom jeku.

 Da li vaš Centar ima ogranke i u drugim dijelovima Srbije? BALIĆ: Da . YUROM centar ima ogranke u svim većim gradovima ex Jugoslavije. Doduše radi se o neformalnim kontakt grupama koje se angažuju po potrebi i u funkciji analize stanja na terenu. Za ozbiljnije načine organizacije i delovanja potrebna su finansijska sredstva.

Vaš program rada se temelji na četiri glavne oblasti: javno zastupništvo, zdravstvo, politika i kultura. U kojem segmentu/segmentima ste do sada polučili najbolje rezultate?

BALIĆ: Najbolji rezultati su postigniti u ekonomskom jačanju romske zajednice. Organizovan je Sindikat sakupljača sekundarnih sirovina. Do kraja godine osnovaćemo i zadrugu sakupljača i radnika koji su u neformalnoj – sivoj zoni. Dokvalifikovano je 45 radnika za radnička zanimanja samo u ovoj godini. Radi se vrlo široko na svim sektorima. Nema nerešivih problema. Tim pre što se radi o banalnim problemima i potrebama Roma. Nema ni tabu teme. Bavimo se i prosjačenjem i narkomanijom i kriminalitetom. Ali i politikom. Polako i vrlo sporo sazreva svest o političkom angažovanju svakog Roma. Budi se građanska i društvena odgovornost u romskim mahalama.

 U mojoj domovini – Bosni i Hercegovini, pripadnik Roma se ne može kandidirati za najviše državne funkcije. Može li u Srbiji?

BALIĆ: Poznat mi je problem izbora i izbornih prava u Bosni i Hercegovini. Moj kolega Dervo Sejdić je podneo inicijativu kod medjunarodnog suda i po svemu sudeći biće rešena u korist građana BiH. Njegova incijativa je dobila i političku podršku svih romskih aktivista u Evropi. Konkretno, radi se o problemu nekonsolidovanih demokratija u zemljama tranzicije. I BiH i druge zemlje regiona su zapravo zarobljenici etniciteta koji je homogenizovan na najprimitivnijim vrednostima. Dobro je što sve takve države i imaju ograničen suverenitet i jesu pod budnim okom međunarodne zajednice. Bilo Saveta Evrope, OSCE-a, NATO-a bilo EU i njenih institucija. Takve gluposti su protivprirodne za današnje vreme. Da toga nije, ko zna šta bi se sve dešavalo na Balkanu. Bojim se da ima političkih grupa unutar svih tih država koji bi unutrašnje granice Balkana pomerali po svom nahođenju. Treba ih svakako sprečiti i pokrenuti proces istine, odgovornosti i poverenja u kome bi i Romi učestvovali kao narod kome su ruke i savest čiste.

Postoji li neka „ekskluzivno“ romska politička stranka i kako su Romi, u prosjeku, politički orijentirani?

BALIĆ: Postoje romske političke stranke koje bi rado govorile u ime Roma. Kod Roma ne postoji politička kultura i nivo nacionalne svesti koji bi bilo koju stranku ustanovio kao potrebu i instrument za poboljšanje standarda života. Romi su u ovom trenutku predpolitička zajednica kao i mnoge druge nacionalne zajednice. Ono što Rome stavlja ispred drugih je da nisu naseli nacionalističkoj retorici soptvenih kvazilidera. Socijaldemokratija i uopšte Levica u Srbiji ne postoji. To je jedini pravac u kome bi Romi trebali da gledaju. Levica, na Balkanu ne postoji a na Zapadu je ona u krizi. Evropi i Romima je potreban jak i nov Antifašistički pokret. Potrebna je nova politička ideja koja nije vezana za naciju, veru i kapital. Sada Romi u Srbiji, gledaju u đubre kao sekundarnu sirovinu od koje se može živeti, zejtin koji su dobili na poslednjim režimskim izborima za Nacionalni savet Roma i u Boga koji im jedini izgleda može pomoći. I dobro je što tako gledaju. Indija je daleko, a u Srbiji i Evropi nemaju u koga da gledaju. Američka administracija je u više navrata štitila Rome u Evropi. Nadamo se skoroj poseti državnog sekretara Hilari Klinton. Evropska romska politika biće usmerena ka EU ali i ka Americi. Na kraju krajeva, u ovom trenutku, jedini čovek koji brine o Romima je Džordž Soroš i to se mora priznati i poštovati. Na suprotnoj strani su Sarkozi, Berluskoni i mađarski neofašizam u strojevom koraku.

Značajan segment aktivnosti Centra jeste obrazovanje. Imate li podatke koji procenat Vaših sunarodnika u Srbiji posjeduje srednje obrazovanje, a koji visoko?

BALIĆ: Prema popisu iz 2002, u Srbiji ima 63 % Roma bez završene osnovne škole (u poređenju sa 33 % ukupne populacije); 27 % sa završenom osnovnom školom, 8 % je završilo srednju školu, a manje od 1 % ima višu ili visoku školu. Među Romima je najveći broj nepismenih (26 %), pri čemu je oko 15 % nepismenih u starosnoj grupi od 15 do 19 godina. Oko 80 % Roma su potpuno ili funkcionalno nepismeni. To su podaci kojima se delimično može verovati jer se veliki broj visokoobrazovanih Roma, nije izjasnio kao Romi. Iz našeg iskustva sa terena tvrdimo da je oko 2,5% Roma ima visoku ili višu školsku spremu, što i nije tako malo u odnosu na region. U ovom trenutku na posao čeka (uzaludno traži) nekoliko Roma lekara, profesora, inženjera, pravnika. To su svršeni studenti koji su stipendirani u poslednjih 6-7 godina. Traže posao već par godina. Mi molimo vrh države da ih zaposli. Isto kao i svoje članove partija. Nema odgovora. Bilo ih je i biće dovoljno obrazovanih Roma kada nas ljudi oko nas ubede da će ovi što su završili fakultete, naći posao. Nije valjda da ne mogu da se zaposle, samo zato što su Romi. Šta da kažemo mladim Romima, njih preko hiljadu, koji ovoga trenutka studiraju?

Da li te zadovoljni sa procentom zaposlenosti Roma u Srbiji?

BALIĆ: Moramo napraviti razliku između zaposlenog i onoga ko radi. Malo je Roma zaposleno. Ali svi rade. Nasuprot većinskoj populaciji gde je ogroman broj zaposlenih ali ne rade. Ne dohoduju niti koriste društvu. Naprotiv.Dakle, kod Roma svi rade pa i deca koja bi morala da budu u školi i u toplim domovima i obdaništima. Rade najteže poslove po najnižoj ceni. Oko 8.000 porodica živi od sakupljanja sekundarnih sirovina. Oko 12.000 porodica na selu živi od poljoprivrednih poslova, kao nadničari na poljima. Oko 20.000 fizičkih radnika je na građevinama Srbije. Osnovno obeležje društveno-ekonomskog položaja većine Roma, je nizak stepen ekonomske aktivnosti, ali i te kako visok stepen formalne nezaposlenosti, rada na crno i gotovo stopostotna isključenost Roma iz javnih institucija. Podaci govore da u državnoj i lokalnoj administraciji i javnim i državnim preduzećima gotovo da nema Roma.O ekonomskom položaju Roma upečatljivo govore i podaci iz popisa stanovništva 2002. godine, prema kojima od ukupnog broja Roma ekonomski je aktivno samo njih 27,2%, a u uzrastu radno sposobnih ekonomski je aktivno 58,2% Roma.Dakle , ljudi se sami snalaze , ne čekajuci socijalnu pomoć, što je zapravo stereotip i alibi državi za paternalizam prema Romima. Paternalizam kao forma i alibi za diskriminaciju, latentni rasizam i nepreduzimanje državnih mera za ostvarenje socijalnih, dakle ekonomskih prava Roma. „Socijalnu pomoć“ u vidu plate, čekaju zaposleni u državnoj administraciji i opstinama. Primer za ignorisanje i paternalistički odnos vlasti je oblast reciklaže u kojoj su Romi sakupljači osnovna karika u privrednoj grani koja je naprofitabilnija a oni, sakupljači najsiromašniji, bez rešenog radnog statusa. U Srbiji, Romi sakupljači, uplate u državni budžet, svake godine oko 50 miliona eura poreza i donesu profit trgovcima u visini od oko 120 miliona eura. O doprinosu u zastiti životne sredine i energetske uštede, može se samo predpostaviti.

Imate li svoje predstavnike u organima vlasti -kako opštinskim, tako i državnim?

BALIĆ: Od Petooktobarskih promena se očekivalo mnogo više. Evo, prođose deset godina od tada. Sve manjinske zajednice su razočarane, pa i Romi. Ima Roma u desetak skupština opština i par opštinskih veća kao članova ne-romskih partija. Oni su izabrani zahvaljujući romskim glasačima. Nisu u dovoljnoj meri vidljivi i promovisani u javnosti. Još manje su u prilici da poboljšaju stanje lokalne romske zajednice. Razlozi za to su različiti. Od realne nemoći i kapaciteta lokalnih samouprava do kriminalizacije i manipulacije manjinskim pravima. To je „fasadna demokratija“. U svakom slučaju to jeste napredak u procesu demokratizacije našeg društva. Što se tiče državnog nivoa, imamo dva poslanika Roma u Skupštini Srbije, na koje nismo baš ponosni. Ali i to je „nešto“ u procesu učenja demokratije.  Inače u državnoj upravi, bez vojske i policije, zapošljeno je oko 38.000 ljudi. Tu gotovo da nema Roma. Kad god zatražimo od „demokrata“ da ispune drugi član Ustava Srbije i Zakona o državnim službenicima koji ih obavezuje na zapošljavanje pripadnike etničkih manjina, oni nam kažu da se baš tada radi na racionalizaciji državne uprave.Tako su u poslednjoj 2010. godini zaposlili 2.000 novih članova svojih partija koji će primati platu iz državnog budžeta a na račun građana Srbije pa i samih Roma. To se sve dešava u Dekadi Roma, pored zahteva MMF i obećanja ministra Markovića i premijera Cvetkovića. U lokalnim samoupravama imate zapošljeno oko 48.000 ljudi. Bez javnih preduzeća. Slična je situacija. Nema Roma.
U Ministarstvu prosvete imate 120.000 zapošljenih i 50 -tak nezapošljenih romskih pedagoških asistenata koji svakodnevno idu na posao i koji bi trebalo da isprave diskriminaciju romske dečice. U zdravstvu i policiji, slično. Jedino nas ima u prevosuđu. Zatvori su puni Roma. Možda, zato što su „oni ubijali po kućama, opljačkali ovu zemlju i radnike u njoj“?!

 Kako tumačite neke incidentne situacije vezano za davanje ulice legendarnom i zaslužnom građaninu Niša – Šabanu Bajramoviću, odnosno podizanju spomenika tom čovjeku? Da li je trebalo locirati taj spomenik na nekom prometnijem dijelu grada Niša, kako neki dobronamjerno već sugeriraju?
BALIĆ: Incident u Nišu oko odbijanja stanovnika ulice da ponesu ime romskog umetnika je samo posledica tolerisanja rasizma od strane vlasti. Pre svega policije i tužilaštva. Zakon je jasan. Moglo se postupati po zakonu. Da su pohapšeni organizatori protesta „gradjana“ u bloku 48, toga nebi bilo. Širenje verske i rasne netrpeljivosti je kažnjivo. Ćutanje intelektualne elite u Srbiji je poznata stvar od ranije. Ali moram da kažem da je Skupština grada Niša ostala dosledna i da danas to jeste zvaničan naziv ulice. Što se tiče spomenika jeste bilo pitanje ukusa i možda nametanja poruke koju ima svaki spomenik. Na kraju ipak, spomenik je na predivnom mestu. I dobro je da se zna da njegovo postavljanje nije imalo političke motive, već i samo umetničke. Možda je postavljanje spomenika bila prilika za debatu o Nišu i Nišlijama. „Seljacima i džezerima“. Nišu, Gradu ili palanačkom duhu koga promovisu lokalni „političari“ i „kulturni radnici“. U svakom slučaju Niš, je mnogo dobio. Za razliku od Beograda i slučajeva „Đilas“ i “ Novobeogradskog bloka 48″. Preksinoć su u jednoj kafani u Pragu muzičari svirali Šabanovu pesmu „Geljan dade“. Sve je jasno i sve je nejasno kada u zemlji gde postoji jak „anticiganizam“ i kada u centru evropske kulture čujete „Geljan dade“.
Jedna od bitnih komponenti vaših strateških i dugoročnih aktivnosti jeste integracija Roma u srbijansko društvo. Kako ide taj proces i postoje li otpori sa druge strane?

BALIĆ: Dekada Roma u Srbiji je jedan od najuspešnijih reformskih projekata. Za samo pet godina postigli smo rezultat da imamo hiljadu studenata Roma na fakultetima u Srbiji. Povećan je upis dece u predškolsko obrazovanje za nekoliko puta. Zdravstveni medijatori Romi, polako menjaju postojeće zdravstveno stanje Roma. Zapošljavanje i mere podsticanja zapošljavanja Roma daju vidljive rezultate. Institucionalizovan je mehanizam uspešnosti u Vladi Srbije za rešavanje problema Roma. Sredstva koja Vlada izdvaja za Rome su sve veća i efektnija. Podpredsednik Vlade Djelic je za par godina preokrenuo loš početak Dekade Roma u Srbiji. Ministarstva socijalne politike i sam ministar Ljajić bez velike reklame i u tišini čine velike napore da poboljšaju socijalne mere prema Romima. Minstarsvo ekonomije takođe. Ostaje problem romskih naselja i zapošljavanja visokoobrazovanih Roma u državnim institucijama. To se ne pomera. Teče dragoceno vreme i pored evropskih fondova koji nam stoje na raspolaganju. Otpora ovim procesima, skoro da nema. Zato što su sve mere i aktivnosti stručno i politički dobro pripremljene. I zato što su u NV-sektoru u Srbiji, Romi, koji su u najmanjoj meri iste stručne spreme kao i najobrazovaniji i najkompetentniji ljudi iz držane uprave. Moram priznati da je i romski lobi u Srbiji vrlo jak. Pitanje integracije Roma u srbijansko društvo je više filozofsko. Teško ćete naterati nekog da vas voli i da se druži sa vama.
Kako će neko integrisati Rome u društvo gde najveća veselja i svadbe počinju romskim pesmama. Gde ima na stotine mešovitih brakova, pobratimstva, kumstava i slično. Integracija podrazumeva učešće Roma u procesu donošenja odluka. Zbog toga mi insistiramo na mestima u ministarstvima gde se donose odluke i gde se kreira budućnost društva u kome živimo. Romi su integrisani u srbijansko društvo. Nismo integrisani u državnu upravu i administraciju.

Poznat je slučaj nekih Roma u Beogradu vezano za gradnju jednog stambenog naselja. Imate li informacije je li tim Romima nađeno adekvatno alternativno rješenje vezano za problem stanovanja i imaju li Romi u Nišu takvih problema?

BALIĆ: Romi ispod Gazele nisu imali nikakvih prava da budu na tom mestu. Isto tako gradska uprava Beograda nije imala obavezu prema njima. To preseljenje je uz pomoć ministarstva za rad i socijalu, uradjeno na jedini mogući način.Problem je što je Đilas (gradonačelnik Beograda, op. B.G.) iskoristio događaj i hteo da se udvara nacionalističkoj javnosti u Srbiji. To prosto nije bio njegov posao. To rade profesionalni socijalni radnici i komunalni inspektori kojih u Beogradu ima dovoljno.
Ispao je „junak“ i postao vrlo popularan na sajtovima ekstremistickog sadržaja. DS je dobio nove glasače. Ponudio je konačno rešenje za „Cigansko pitanje“. Održao lekcije nama Romima kako treba da volimo svoju decu i da ih šaljemo u škole.
Sve to je retorika fašista i rasista. To je politička abeceda. To je trend na Balkanu. Zapravo radilo se o sukobu nadležnosti između ministra Mrkonjića i gradonačelnika. Nisu umeli da se dogovore ko je „Šerif nad beogradskom Gazelom“. I taj primer je zapravo postao manir političarima u kriznim vremenima. Tada se etničke manjine proglasavaju krivcima za los standard građana. Već viđeno kod paljenja Rajstaga.
Ultra desničari se vraćaju. Udarite po Romima i dobijete sledeće izbore. Zbog njegovog političkog voluntarizma i neznanja, karijere, vrtoglavog i iznenađujućeg uspona unutar hijerarhije DS-a, medija koji nisu prenosili naša saopštenja sa tim u vezi, bogatstva kojim je došao na mesto gradonačelnika i sa kojim verovatno raspolaže, mi Romi smo zabrinuti. Lično sam sve njegove izjave na televiziji doživljavao kao šok i teško vređanje. Bio sam tada član DS-a. On može šta hoće! Neograničena politička, medijska i finansijska moć, a tako malo godina života i radnog staža.

U najkraćem – položaj Roma u Evropi i svijetu – jučer, danas i sutra?
BALIĆ: Romi su narod u usponu. Palili su nas na lomače, ubijali, proganjali, vadili oči, gušili u komorama, raseljavali, brojali nam spermatozoide i držali lekcije o vaspitavanju sopstvene dece. Kupuju nam prezervative i na silu sterilišu..
Za razliku od svih drugih mi nikada nikog nismo ubili, oteli kuću i dvorište. Nikom nismo psovali Boga ni veru.  Mi smo svima, sve, oprostili. Ali nismo zaboravili!
Mi kao i uvek idemo svojim putem. To je kao i uvek put mira, tolerancije, nenasilja. Put igre i tužne pesme. Put ljubavi prema životu i prema drugom čoveku.
Bavićemo se politikom samo u meri da zaštitimo sebe od drugih. Da zaštitimo svoju kulturu „Romanipe“ i identitet gde je vrhunski princip da je : „Važnije biti, no imati“.
To je nova evropska romska politika koja će se samo povremeno pozivati na vrednosti koje su drugi, jači i bogatiji proklamovali kao rezultat sopstvenog kajanja za sva zla koja su počinili drugima. Ne zato što hoćemo, nego zato što moramo da bismo preživili ova sumnjiva vremena i sumnjive ljude.

Balic i Rudko Kavcinski – predsednik Evropskog romskog foruma
http://www.izninfo.org/osmanbalipredsjedni.htm

About admin

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Scroll To Top