osman
Intervju sa Osmanom Balićem romskim intelektualcem i borcem za ljudska prava
феб 4, 2017   //   By:   //   ARHIVA, INTERVJUI   //   No Comment

Koordinator Lige za dekadu Roma i predsednik Izvršnog odbora YUROM Centra Osman Balić razgovarao je sa nama o trenutnom statusu Roma, njihovoj diskriminaciji u oblasti zapošljavanja, stanovanja, obrazovanja i zdravlja, kao i o Dekadi Roma u kojoj se Srbija obavezala da poboljša položaj romske zajednice.

Koliko je Vaš otac Sait Balić uticao na Vas da uđete u romsku politiku?

Jako mnogo je uticao, a to je pomalo i normalno jer sam rastao u stanu koji je bio poslovni prostor tog modernog romskog pokreta u koji su dolazili veliki romski lideri i intelektualci. Romska politika mi je ulazila u uši još dok sam bio dete, ali bežao sam od toga. Pojavom političke partije Unije Roma Srbije 2006. godine počeo sam ozbiljno da se bavim romskom politikom. Godinu dana posle očeve smrti imao sam zahtev, ali takođe i porodičnu obavezu da sredina u kojoj živim, romska zajednica, bude epicentar. Zato sam nastavio ono što je otac započeo, a to je da Liga Roma i YUROM Centar koga je otac osnovao bude jedan od značajnih činilaca u odlučivanju o Akcionom planu 23 i procesu pridruživanja.

Vi imate sina i ćerku. Da li oni beže od romske politike ili će neko od njih ući u romsku politiku i nastaviti ono što Vi radite?

– Moja deca treba da se bave politikom kada budu zrela. Ja sam mislio da se politici može pristupiti laički, ali to nije istina. Mislio sam da nisam dovoljno zreo iako sam u 35.godini bio direktor jednog Zavoda u naučno-istraživačkoj ustanovi, u fabrici koja je bila najveća u eks Jugoslaviji. Imao sam poslovnih sposobnosti, ali prosto nije bilo mesta pored Saita Balića, Rajka Đurića i drugih magova, pored kojih smo mogli da se krećemo samo u senci.

Vaš otac je osnovao YUROM Centar 1998. godine. Koje su delatnosti tog Centra?

On je osnovao Centar kao reakciju na početak samoubistva Jugoslavije i cele Evropske Unije za kojom ćemo mi itekako da kukamo i čeznemo. To je bila njegova projugoslovenska orijentacija koja je htela da sačuva Jugoslaviju kao romski kulturni prostor. YUROM Centar je, pre svega, imao namere da se bavi očuvanjem kulturnog, političkog i svakog drugog identiteta Roma sa prostora bivše Jugoslavije. Snaga Romskog pokreta tada nije bila dovoljna, kao što nije ni sada. YUROM centar je imao to za misiju i ja sad pokušavam da to nekako uobličim u novu formu koja se zove Regionalni savet za saradnju. Regionalni romski savet za saradnju je pandan Regionalnom savetu za regionalnu saradnju koji je, ustvari, ostatak Pakta za stabilnost koga sada vodi Goran Svilanović u Sarajevu. Realan život Roma je potpuno prožet etnocentrizmom, ksenofobijom i pojavnim oblicima neofašizma koji se pre 7-8 godina pojavio kroz desničarske stranke, a sada je jasno definisan.

Položaj Roma je veoma težak po svim pokazateljima – po obrazovanju, zaposlenju, ekonomskom položaju. Ko je kriv za to – Romi, država ili je prosto nametnuto da Romi budu tu gde im je mesto?

– Niko nije eksplicitno kriv. Ali, svakako su najviše krivi Romi i taj paternalizam na koji smo navikli do sada u zemljama socijalizma kroz mere socijalne zaštite su zapravo bile trik za segregaciju. Mi se nismo dovoljno prilagođavali brzim političkim promenama, naši lideri su nekako brzo odlazili sa ovog sveta. Eto primer je moj otac koji je umro u 64. godini kada je imao najviše mudrosti, pa zatim Rajko koji nije mogao da da svoj puni doprinos. I upravo ta brza, burna promena unutar romske zajednice je glavna karakteristika tog našeg lošeg položaja. Takođe, 30% krivice leži na licemernoj evropskoj politici.

Prva Dekada Roma 2005-2015 je prošla. Šta se uradilo, koliko se uradilo i šta još ima da se uradi?

Dekada je jedan od najprosperitetnijih perioda u istoriji Roma i jedan od najuspešnijih evropskih romskih projekata koji je pokazao da Evropa još uvek nije zrela za multikulturalizam i interkulturalizam. Dekada je napravila eksploziju pozitivnih promena i taj početak prilagođavanja o kom govorim jeste karakteristika moderne evropske romske politike. To prilagođavanje je dovelo do toga da imamo već započetu drugu Dekadu Roma. Ona se ne dovodi u pitanje jer dok je nas mora biti druge Dekade. Kada pitate šta je prva Dekada proizvela, nemojte da mislite lokalno, mislite globalno. Dekada je proizvela novu količinu znanja. Obrazovanje više nije pitanje, imamo na hiljade studenata. Država je uradila puno toga, ali deo tog uspeha pripada i Ligi Roma i vreme će pokazati o kakvim promenama se radilo. Druga Dekada Roma je zasluga prve Dekade. Mogao bih reći da sam zadovoljan. Moglo je mnogo gore da bude nego što jeste.

Koliko ste Vi uključeni u Strategiju, koje je Vaše angažovanje? Evidentno je da ste jedan od glavnih ljudi koji vode ovu politiku.

– Ja nisam glavni čovek, samo imam više strasti nego drugi. Pisao sam deo Strategije za deo oblasti zapošljavanja, malo sam učestvovao u delu za stanovanje. Ove dve oblasti, kao najskuplje oblasti romske politike, moraju da se odvijaju uz podršku Evropske komisije i Evropske unije koja je spremna. Spomenuo bih i Saveznu Republiku Nemačku koja je itekako dobronamerna u svim našim nastojanjima i naročito u narednih deset godina imaćemo ogromnu podršku od nje, kao izuzetka iz EU, cele EU i, nadam se, SAD. Što se tiče sistema obrazovanja, on je završen. Sada treba da se rađaju deca, da uče, a država je uradila ono što je mogla. Nezavršeno je predškolsko obrazovanje i tu je sada problem. Nema obdaništa, a to je samo posledica loše politike.

Kada govorite o stanovanju, jedan ste od najvećih pobornika legalizacije divljih romskih naselja, a kada govorite o zapošljavanju, govorite o Romima koji se bave sakupljanjem sekundarnih sirovina. Recite nam nešto više o tome.

– Bio sam, do pre nekoliko dana, najžustriji zagovarač tog Zakona o legalizaciji održivih romskih naselja u formi zakona po hitnom postupku. On je urađen, predložen Vladi, Skupštini, kao i međunarodnim organizacijama, između ostalog. U junu smo imali seminar sa ljudima iz Evropske komisije. To je, dakle, zakon o ozakonjenju koji omogućuje ono što smo tražii u Zakonu o legalizaciji romskih naselja i mislim da će ta priča biti završena. Nedostaje nam Nacionalni savet koji bi mogao da romska naselja proglasi za identitete od nacionalnog interesa. Što se tiče zapošljavanja, 100% Roma ne radi. Naravno, ima izuzetaka. Politika zapošljavanja koju sam ja osmislio, a verifikovao kroz Odbor za zapošljavanje Lige Roma je ustvari otkrivanje očiglednog. Ništa ja tu nisam izmislio, samo su potrebna nova sredstva. Prva stvar koju tražimo je formiranje državne agencije za sprovođenje ovoga. Druga stvar je da će država morati da osniva poseban fond. Nećemo više da preturamo po pairima gde su sredstva namenjena Romima.

U romskom narodu vlada prokletstvo nejedinstva. To se odnosi na prokletstvo romskih lidera da svako vuče na svoju stranu. Imamo romske lidere Vitomira Mihajlovića, Srđana Šaina, Jovana Damnjanovića, Dragoljuba Ackovića. Da li oni rade u korist Roma ili za svoje lične interese?

– Ne bih rekao da su oni lideri. Možda oni tako sebe vide, ali nemaju epitete lidera. Oni jesu na čelu romskog naroda jer mi još uvek nismo konsolidovana etnička zajednica da možemo da nametnemo sistem vrednosti liderima. Još uvek imamo disonantne tonove kada je u pitanju religija, jezik, poreklo. Pitanje jedinstva je ono oko čega mi treba da se ujedinimo, a ja mislim da bi to trebala da bude kulturna politika.

Politika se, hteli mi to ili ne, uvukla u sve pore društva, od obdaništa i zabavišta, pa do Skupštine. Romi su još od Nikole Pašića služili kao glasačka mašina. Da li smatrate da je vreme da se Romi ujedine, s obzirom da na političkoj sceni nema nijedne jake političke partije Roma?

– Uvek je vreme za politički aktivizam. Pitanje o organizovanju jedinstvene političke romske partije je i sada aktuelno. Kada su u pitanju Romi i potreba da imamo novog lidera i političku stranku, mislim da je vreme lidera prošlo, a da nam treba kritična masa politički obrazovanih ljudi koji bi mogli da se homogenizuju oko jedne politike ideje. Mi smo roba kada dođe vreme izbora, romski glasovi se kupuju, a ovi ustavobranitelji koji treba da reaguju, ne reaguju. Mislim da ideja o homogenizovanju polako sazreva u srazmeri sa težinom problema svakodnevnice kao što je siromaštvo, zdravstveno stanje Roma, nezapošljavanje, odnosno diskriminacija, rasizam i segregacija. Sve to treba da posluži kao nešto što će da homogenizuje narod.

Bili ste član Unije Roma Srbije koja je osnovana 2004. godine. Stranka poštenih, nekompromitovanih ljudi koju je vodio Rajko Đurić i koja je imala svoje mesto na političkoj sceni Srbije. Sada posle jedanaest godina, možete li nam reći ko je kriv, ko je pogrešio što se najveća i najjača politička stranka raspala?

– Nisam siguran da ću biti realan u odgovoru, jer mi emocije smetaju. Već sam rekao, nama ne trebaju lideri, nego dobronamerna, kritična masa koja čak i ne mora da bude obrazovana. Najveću odgovornost snosio je naš tadašnji lider Rajko Đurić kojeg veoma poštujem i cenim. Razlog raspada je, rekao bih, nedostatak političke veštine, možda i što je Rajko previše iskren u praktično – politikom smislu, naivan, ali izuzetno obrazovan čovek. Nije znao da na najbolji mogući način manipuliše nama, njegvim sledbenicima. On zaslužuje da mu verujemo kada je u pitanju romska ideja, ali kada je u pitanju politika, morali smo da imamo operativni deo mnogo jači nego što je autoritet lidera.

Jedina legitimna državna institucija koja sada vodi Rome je Nacionalni savet. Dvanaest godina jedan čovek vodi ovu instituciju. Da li ste zadovoljni njenim dosadašnjim radom i kakvo je Vaše mišljenje o njoj?

– U vreme kada je stvaran taj novi Zakon o manjinama, pa Zakon o Nacionalnim savetima, bio sam savetnik ministra i bio sam u prilici da utičem na donošenje tog zakona. Ja sam verovao u instituciju Nacionalnog saveta. Ali sada posle 12 godina mislim da ta institucija nije opravdala poverenje, ne samo Romski Nacionalni savet, nego generalno. Ne vidim da je i jedan Nacionalni savet nešto uradio, osim mađarskog. U ovom trenutku mislim sve najgore o Nacionalnom savetu Roma, ali mislim da je to jedina legitimna institucija koja treba da nas predstavlja. Ljudi u Nacionalnom savetu ne znaju da nose svoju odgovornost, jer u ovih proteklih dvadeset godina ne znam šta su dobro uradili. Mislim da je potreban novi Zakon o manjinama, da Nacionalne savete treba ukinuti i predstavnički model manjina u parlamentu i političkom životu mora da ima neku novu formu. Taj sistem se posle dvanaest godina nije pokazao uspešnim. Nama sada treba neki moderniji izraz za kulturnu autonomiju.

Ima li mladih intelektualaca Roma koji će zauzeti svoje mesto i koji će moći da povedu romski narod malo bolje?

Mlad ili star može da bude za vojsku, a u politici nema takve podele. Imamo ambicije da u okviru Fonda za političku izuzetnost, zajedno sa Sonjom Liht, oformimo Političku akademiju koja će školovati kadrove iz svih zemalja Evrope, naročito iz ovog regiona gde su nova vremena neizvesna i nepredvidiva, kao što je migrantska kriza. Moguće je da imamo i manjinske krize u mnogim državama koje imaju nezavršene procese konsolidacije. Mislim na zemlje koje su nedavno ušle u Evropsku uniju, koje tek ulaze, ali i zemlje Bliskog istoka i Turska u kojoj ima 6,5 miliona Roma što je podatak koji nismo iznosli u javnost.

Da li ste zadovoljni kolika je prisutnost Roma u državnim institucijama?

– Drug član našeg Zakona kaže da smo mi društvo jednakih šansi. Romi nemaju tu šansu, a nisam siguran ni da će je dobiti. Procenat Roma u državnim institucijama je 0,01, a mislim da smo oko 4 do 5 posto prisutni kao zajednica u Srbiji. Imajući u vidu taj drugi član Ustava, Zakon o državnim službenicima nalaže proporcionalni sistem, a mi skoro da imamo društveni konsenzus svih kvazidemokratskih stranaka i stranaka koje se zalažu za demokratiju i građansko društvo. Mi zapravo imamo potpuno čiste društvene administracije i javnu upravu i u tom smislu mislim da je to jedan od najvećih problema u Srbiji.

Čime se trenutno bavite i šta možete da poručite romskom narodu?

Mi očekujemo usvajanje Strategije u kojoj je Liga učestvovala i ona mora da bude kompatibilna i da odgovara procesu pridruživanja. Romi neće biti remetilački faktor procesu pridruživanja, jer želimo da Srbija uđe u Evropsku uniju. Ja trenutno radim na pripremi jednog novog sistema koji će sprovoditi tu Strategiju, jer ona mora da ima akcione planove. Mi ne možemo da idemo ispred vremena u kom živimo. Neće okolina dozvoliti da idemo ispred nje, vratiće nas korak unazad. Treba se prilagođavati, jer to vodi ka uspehu.

Izvor: Telegraf

 

About the Author :

Leave a reply